jedan i jedan nisu dva.

totalno sam zbunjena. zasto neke osobe koje zarkim srcem zelimo ne dolaze u nase zivote kada treba vec se pojavljuju onda kada ih najmanje ocekujemo i pri tome nam unesu nevidjenu pometnju u ionako sludjene zivote... da se razumemo govorim iz sopstvenog iskustva. a opet neke osobe imaju savrsen tjaming za sretanje bivsih i buducih, pogotovo onih koji su "pravi". kakva je to kosmicka nepravda? ili bar kosmicka pravda?
moja drugarica je nedavno raskinula sa deckom posle par godina veze. da se razumemo, dok je bila sa njim izlazile smo, zezale se i td, posle raskida nastavila je normalno da zivi, tj da i dalje izlazi, da se zeza. poenta je u tome da je za zadnjih dve nedelje srela najmanje 4 bivsa decka sa kojima joj je bilo extra u vezi. nemojte pomisliti da sam ljubomorna, naravno da nisam, srecna sam zbog nje, a zavidim joj samo na savrsenom tajmingu. halo, ipak su to cetvorica preslatkih frajera koje bi svaka devojka samo pozeleti mogla. i sve to nakon raskida. a izlazi na ista mesta. vidja iste ljude. kapirate me?
ja opet mog mr x-a vidim kada se najmanje nadam, naravno tada sam obavezno u nekoj frci pa ni pice ne mozemo da popijemo, ili sam nenasminkana (pa trcim do najblize parfimerije i sminkam se testerima)... nista nam nije jednostavno. sada biste vi rekli, pa onda ne bi bilo ni zanimljivo. moguce. nisam sigurna. uglavnom, svaki nas susret se vrti oko niza tragikomicnih situacija gde se ne zna ko pije a ko placa. a ja eto, pozelim nekad i jednostavnost.
vrti li se sve oko sudbine? da li je svaki delic sekunde u nasim zivotima savrseno programiran od strane ne znam ni ja cega? ili mi samo kreiramo svoje mogucnosti? mislim da sam se jos ranije pitala, ali i dalje su mi neke stvari nejasne... i kada kazemo da uzimamo sudbinu u svoje ruke, da li je to u stvari tacno?
ne kazem da nisam probala, jesam. u stvari pokusala sa da upravljam svojim zivotom uz pomoc zdravog razuma. ali nekako mi taj zdrav razum nestane kada sam u njegovoj blizini. kada osetim vreli dodir drhtave ruke, njegov dah na vratu, zamuti mi se u glavi i ne cujem vise nista sem otkucaja moga srca koje kao da zeli da iskoci iz mojih grudi...
mada, ne treba nikad gubiti nadu. savrsen tajming ce svakome doci pa i meni. sto bi rekli, stize mojih 5 minuta! i ja cu ih dobro iskoristiti.

tako ti je grah pao , sta ces...
jednostavno mislim da u zivotu ne postoji period u kome ti apsolutno sve ide, ili ako postoji tako je kratak, da ubrzo zaboravimo kako je dobro bilo...nekad nam ide u ljubavi, nekad u ljudskim odnosima, nekad u poslu, nekad u ucenju(fax), a nekad nam nam se cini da nam nista ne ide od ruke...treba uzivati u onome sto nam zivot trenutno pruza, i biti zadovoljan i sretan, tako ce sve drugo doci na svoje...zivot je nekad tako sumoran, a nekad tako divan, zato je toliko zanimljiv i lijep...i kao sto si rekla svako ce dobiti svojih 5 minuta...

svakome ce doci svojih 5 minuta, samo polako stici ce i tvojih dusho.

nema nove kolumne ...

zasto vise nepises ?